20 Naše Staklo juni 1956 - PDF Flipbook
Наслов: Наше стакло број издања: 20 датум издања: 06-1956 уредник: Јован Стојковић
340 Views
84 Downloads
PDF 2,004,302 Bytes
УРЕЂУЈЕ РЕДАКЦИОНИ ОДБОР * * * Главни и одговорни уредник
ЈОВАН
СТОЈКОВИЋ
* * *
Лист излази два пута месечно Јуни 1956
ЛИСТ
РАДНОГ
КОЛЕКТИВА
CPILCKE ФАБРИКЕ СТАКЛА
Број 20 Цена 10 дин.
Година II
ПАРАЋИН
ИТАЛИЈАНСКА СИНДИКАЛНА ДЕЛЕГАЦИЈА У ПОСЕТИ НАШОЈ ФАБРИЦИ i
На позив Централног одбора синдиката хемиске индустрије Југославије, италијанска синдикална делегација дошла је у посету нашој земљи, Италијанска делегација посетила је Словенију, Хрватску и Србију. Обишла је преко десетак фабрика а међу њима и наш колектив, У дслегацији је био Луцијано Лана, генерални секретар федерације синдиката хемиске индустрије Италије и Романи Бруно, члан фабричког одбора фабрике соде „Солве“ из Ливорна. Са друговима Италијанима допутовали су и другови Кајганић Милан, секретар Централног одбора хемичара Југославије и Бранковић Миодраг, претседник републичког одбора хемичара за Србију. Делегапија је била у посети нашој фабрици 13 јуна ове године и задржала се један дан. Синдикалну италијанску делегацију дочекали су у нашој фабрици, директор предузећа, претставници наше синдикалне подружнице, чланови Радничког савета и Управног одбора, Сви присутни другови ушли су у канцеларију директора предузећа где је одмах по упознавању почео да се води обострани разговор од интересовања са једне и са друге стране, Одједном, разговор је прекинут — од стране радног колектива Српске фабрике стакла, другарица Бранка Пајић уручила је букет црвених ружа вођи делегације и пожелела пријатан њихов боравак у нашој средини, На честитку колектива захвалио се Луцијано Лана, који је са своје стране на италијанском језику поздравио наш колектив, Између осталог дотакнута су многа питања за која су другови Италијани показали посебно интересовање, као што су платни систем, норме рада, однос директора и радника, извоз стакла и др. Дискусија се водила преко нашег тумача који се свестрано трудио да што боље преведе на италијански оно што су наши другови желели, Разговор је текао неу-
© Делегација је посетила фабричке погоне • Свечани ручак у част италијанске синдикалне делегације © Посета згдади Синдикалне подружнице
ше фабрике у част италијанске синдикалне делегације приредила је у ресторану „Борац” свечани ручак, На ручку су присуствовали поред италијанске делегације и другови из Централног одбора синдиката хемичара Југославије, чланови Управног одбора, синдикалне подружнипе, секретар фабричког комитета СК, претседник Радничког савета, претседник Управног одбора и др. За време ручка нарочито се интензиван разговор bgдио између Луцијана Лана и Љубе Стаменковића из области радничког самоуправљања. У посети згради синдикалие подружнице
Чланови Италијанске делегације, другови из Главног одбора синдиката хемичара Југославије и претставника|нашег колектива излазе из управне зграде фабрике
сиљено, слободно, Ведро расположење брзо је захватило ве присутне. „Умем да броим италијански само до четири“, - рекао је једног тренутка Љуба Стаменковић. Сви присутни а и другови Италијани питали су преводиоца што баш само до четири. Уз смех друг Стаменковић је објаснио да Је прошле године Јутославија у фудбалској утакмици Италији дала само четири гола. Италијани и сви присутни насмејали су се на успелу примедбу.
ДелегациЈа у обиласку погона
После разговора делегација са друговима пошла је у обилазак фабрике, Прво је обиђен стари погон, где су другови Италијани показали интересовање за израду појединих артикала ручне производње, где је машинска израда немогућа. Нарочито
су била запажена радилишта израде балона, Из старог погона делегација са друговима из Централног одбора синдиката и претставницима наше фабрике прешла је у халу новог погона. Дочекала их је ритмичка тутњава машина, које су најбољи доказ снаге и моћи индустријализације. Слика се мења из основа када се упореде два погона. У једном где хармонија руку и тела чини машину, у другом моћном погону где железо и тутањ чине производњу а човечји мозак непосредни контролор и навигатор. Све машине раде пуним капацитетом, Разгледање новог погона почело је од италијанске машине за производњу сијаличних балона „Оливото", Посматран је затим рад сваке пећи са машинама, Чељусти пећи непрестано сипају ужарену масу која као каква усијана лопта пада у калупе, да би касније пуном
аутоматизацијохМ стигла у пећ за хлађење и добила свој коначан облик за извоз. По интересованости, и чуђењу за капацитетне могућности, по свему судећи италијанску делегацију је импресионирала снага и моћ производње огромних количина. Није онда ни чудо што приликом изласка из новог погона генерални секретар хемичара Италије Луцијано Лана је приметио — „На овим делима се види колике су могућности друштвеног уређења као што је социјализам." У присном расположењу другови Италијани зауставили су се пред фабричким павиљоном и распитивали се за производњу и начин израде разних стаклених артикала у више нијансираних боја. ' Свечани ручак у ресторану „Борац"
Синдикална подружница на-
После ручка делегапија је прешла у просторије синдикалне подружнице, где се интересовала нгрочито о раду синдиката, о формама делатности на свим пољима рада у фабрици. Питања која су била поставље ia односила су се о живогу омладине v Италији, о политици КП Италије, о функцијама у синдикату Италије. Постављено је било и питање како синдикат и КП Италије гледају на улогу претседника Гронкија. Луцијано Лана је рекао да они његову улогу у политичком животу опењују веома позитивно, иако је католик, јер сам претседник Гронки је изабран баш захваљујући гласовима левице у парламенту. Са многим његовим ставовима ми у Италији се солидаришемо. Скоро када је био у посети САД у сенату претседник Гронки је рекао — „Ви шаљете оружје Италији као помоћ, а сви знају да је то скупоцен луксуз за нас !u Другови Италијани даље су причали о тешком животу радника у Италији где фабрике трактора не раде зато што се амерички трактори увозе и продају. Ето како на делу изгледа економска помоћ! Негде око 17 чаосва италијанска делегација у пратњи другова из Централног одбора Савеза синдиката хемичара Југославије и синдикалне подружнице наше фабрике напустила је наш колектив.
®К1Лв
ЛИСТ
РАДНОГ
КОЛЕКТИБА
С.РПСКЕ
ФАБРИКЕ
ПРОИЗВОДЊД И ПРОДАЈД у центру наше пажње
Питање стабилизације тржишта посматрано са гледишта стварања правилнијих односа између производње, расподеле, размене и потрошње, заузима све више места у дискусијама наших привредних органа и радних колектива. Да ли he се процес репродукције у нашој привреди одвијати несметано без поремећаја и тешкоћа, зависи пре свега од тога у којој мери свако привредно предузеће успева да прилагоди своју производњу потребама тржишта, држећи се при том економских принципа пословања. Ова тема у иашем колективу добија све већи значај а нарочито на седницама Управног одбора, чије је последње заседање било по-
свећено проблематици производње и продаје нашег стакла. И поред застоја у куповини стакла од стране неких потрошача (индустрија за прераду воћа и поврћа, произвођачи пића) ми смо успели да ефикасном преоријентацијом на друге артикле (пивске боце, „омниа* тегле и т д.) и бољом обрадом домаћег а особито иностраног тржишта, одржимо продају у првом полугођу на нивоу производње, тако да су нам се лагери готове робе повећали за свега 7%. Изузетну пажњу у овом периоду заслужује извоз који је за 50% већи од планираног. Само пресованих чаша извежено је за 40 милиона динара.
Пласман нашег стакла у I полугођу 1956 године Домаће тржиште
Србија Војводина Хрватска Словенија Босна и Херцеговина Македонија Црна Гора
%
33,6 27,4 16,8 3,5 7,5 10,3 0,9
Каква је перспектива наше производње и продаје? Анализом одлучујућих чиниоца дошли смо до закључка да ће се вредност производње другог полугођа и реализовати на домаћем и страном тржишту до краја године. Али величина успеха у раду једног предузећа зависи исто тако од низа предузетих мера. Овде истичемо само неколико које су
Јован Стојковић
Извоз Енглеска Кнпар Аден Цејлон Остале
°/о
25 12,3 21,3 11,6 29,8
од значаја за даље усавршавање нашег пословања.
Проширење асорти« мана трговачког стакла
Са расположивим средствима ми смо до сада много учинили на изради калупа за машинску производњу. Данас је време да и трговачком стаклу посветимо веhy пажњу. У том смислу комерцијални сектор припрема преглед нових облика сервиса, ваза, пепељара и других артикала по коме he технички сектор да из-
Из исшорије радничког покрета овог краја
Рад партије пред устанак
Стање од 27 марша до јула 1941 године
После 27 марта 1941 roдине у граду је ситуација била таква, да се сваког часа очекивала мобилизација. Биле су почеле неке војне припреме. По објави рата настала је пометња и народ је видео да нешто није у реду. Нико није могао да каже ништа одређе-. није. Немачки су авиони почели да надлећу Параћин, Страна2
а многима се чинвло да су то наши. Официри су говорили да не знају шта треба раде. У овом стању Параћин је дочекао окупацију. Немци су ушли у Параћин 9 априла и то из Ниша. Прво су се појавили тенкови, а затим моторциклисти и поједине јединице. На тенковима су биле не-
ради калупе и почне са производњом. Верујемо да he двадесетак нових артикала изазвати живо интересовање код купаца стакла.
Декорисано стакло
(сервиси, вазе, чаше са зла-
том и бојом) је врло тражено на тржишту. Наши садашњи капацитети не задовољавају потрошњу, зато смо предузели мере, да иСте утростручимо. Још једно пријатно изненађење за наше купце.
Паковање у картон* ске кутије. Поред артикала за извоз пакујемо у кар-
СТАКЛА
тонске кутије и неке производе домаћег тржишта, као цилиндре за лампе, балоне за сијалице и пеницилин боце. Од 1 августа треба почети са паковањем сервиса и чаша а касније, постепено ширити круг арти кала са картонским паковањем.
Обрада иностраног тржишта. Са новим капа-
цитетима ми постајемо све — Наставак на трећоЈ страни —
ОДГОВОР НА ЧЛАНАК
ИЕПРОВЕРЕНИ ПОДАЦИ Редакција листа „Наuie стакло“ на молбу Стојковић Јована прав. реф. наше фабрике да обавести наш колектив поводом писањау штампи од 19 јуна ове год. о њему и о нашем колективу, штампа ОТВОРЕНО ПИСМО
упућено уредништву листа „Борба“ — Београд. Друже уредниче, У Вашем листу од 19 јуна ове године на другој страни штампан је као белешка чланак — Непроверени подаци, под именом вашег иовинара М. Паскучи. Како поједини подаци у чланку не одговарају истини а како су лично везани за моје име то Вас молим да у Вашем листу изађе објашњење како се не би стекао погрешан утисак у читавој земљи, и то следеће садржине: Наиме, из читавог чланка произилази да је за изношење једне непроверене изјаве на Пленуму Републичког већа Синдиката Србије у којој се рекло да се у Српској фабрици стакла у Параћину кажњава 40 — 50 рздаика дневно, крива изјава младог правника овог предузека „који је то изнео да би се оправдао за неке своје непра вилности у радум, У чланку
мачке заставе. Људима су се чиниле као Енглеске. Нико на први поглед није могао да верује да су то Немци. Они су се сместили по ку ћама, По уласку Немаца, срески начелник је издао незванично саопштење, да се млади људи склоне у правцу реке Мораве. После два дана сви су се вратили. Издато је саопштење да грађани наставе посао. Прве промене у власти, настале су сутрадан. За претседника је постављен Јозеф Павлус по народаости Чехословак, иначе мајстор у фабрици штофа. Уз себе је имао одбор и редарство. Било их је 22 и они су чинили власт. У августу месецу функцију среског начелника преузео је такође Павлус, који је истовремено био и претседник општине.
нису речене које су то моје неправилности у раду. Ја могу одмах да кажем да до данас у предузећу од како радим нисам имао ниједну неправилност у раду, и први пут то сам дознао преко овог чланка. На мој рад до данас у фабрици нико није ставио примедбу већ на против на више места истакнут као позитиван и похвалан, Исто тако категорички изјављујем да нисам ни на једном месту дао изјаву да се у нашој фабрнци кажњава дмевно 40—50 радника, Ово ја никад нисам могао да кажем јер сам за ово време за које радим детаљно упознат колико се дневно кажњава у фабрици, Из читаве ове ствари знам само то да сам једном био позван од с т р а н е синдикалне подружнице у фабрици да присуствујем једној седници на којој се дискутовало о раду Ове подружнице. Седници су присуствовали и неки чланови Републичког одбора синдиката за Србију. У дискусији сам и ја узео учешhe и покушао да објасним начин кажњавања у нашој фабрици. Изнео сам један дисциплински прекршај где је било саслушано преко 15 сведока и подвукао да
ми дневно у фабрици имамо преко 20-30 саслушања, кад у овај број саберемо саслушања која врши персонално оделење и шефови погона. Али ја мислим да he свакоме бити јасно да саслушања нису исто што и доношење решења о казни. Уколико уредништво није убеђено у ово што пишем онда Вас молим пошаљите одмах једног Вашег вовинара да се на лицу места увери и убеди са присутним сведоцима овог састанка. Ја Вас молим да овај чланак штампате после проверавања на основу Закона о штампи јер у противном мораћу то да тражим путем суда, јер констатацију у члаику са наводом „који је то изнео да би се оправдао за неке своје неправилности у раду“ сматрам клеветом као проношењем неистинитих вести о мојоЈ личности и о мом раду,
Индустрија у овом крају остала је неоштећена. Радници су одмах позвани на посао. Исте су управе остале у фабрици штофа и цемента. У фабрици стакла је за комесара постављен Немац Бринер.
каће га један друг. То је био Петар Стамболић. Он га је обавестио да je постао члан партије. После тога одржан је састанак, на коме су присуствовали поред Петра Стамболића, Раде Николић, Драгиша Стефановић, сајџиски радник, Драгиша Цанковић, Драги Илић, радник фабрике штофа. Одржан је још један састанак у стану Милоша Јовичића професора у улици Генерала Јанковића. На том састанку је Петар Стамболић говорио о значају почетка рата између СССР-а и Немачке. Били су присутни Мирко Бањевић, Гојко Томић, професор, Драгиша Цанковић и Милош Јовичић. Крајем јуна умножен је проглас ЦК КПЈ, поводом напада на Совјетски Савез. Сви чланови партије добили су конкретан задатак да ра-
Петар Стамболић ради на припреми устанка у нашем крају Низ састанака је одржано до јуна месеца у Параћину са члановима партије и народом. Обично су те састанке одржавали другови из Окружног комитета партије из Јагодине. Долазили су другови Нинчевић, Јоца Милосављевић и др. Јуна месеца Раде Николић — Пикула стакларски радник обавестио ја Драгишу Цанковића судског приправника да дође у 8 са-ти у парк че-
19 јуна 1956 г. Параћин
Учтив, Стојковић Јован правни реф. СФС
НАПОМЕНА: ДРУЖЕ УРЕДНИЧЕ, дискусија ко]а је вођена у синдикалној подружници ове фабрике по питању дисциплинских казни односила се на 1955 годину. Ја нисам радио у фабрици по доношењу решења у 1955 Јер сам у њу ступио на рад у децембру прошле године. Прво решење коЈе сам издао било Је у Јануару ове године. То сматрам да нисам имао разлога да дам изЈаву какву Је оштампао Ваш лист са потписом М. Паскучи. Ј, С.
ЛИСТ
РАДНОГ
КОЛЕКТИВА
СТАКПА
ЛУЦИЈАНОМ ЛАНОМ
радо.
На молбу редакциЈе да за наш ласт одговора на једно аатање, ЈЈуцијано Лана генерална секретар Сандаката хемачара-Италаје одазвао се врло
Питање: Какве сте утиске стекли у нашој земљи, о њеним радним људима и фабрикама ? Дсбили смо следећи одговор:
У Сарајеву је отворена Изложба и сајам хемиске индустрије. На сајму учествује и наша фабрика.
„Нисмо имали до сада довољно времена да средимо своје утиске са читавог пута по Вашој лепој земљи. Налазимо се више дана на путу у жељи да је што боље упознамо. И ако бих сада нешто рекао бојим се, да то не буде онако како хоћу да кажем када средим утиске. Ви у вашој земљи учинили сте многе напоре на изградњи и свакако ти напори су тражили жртвовање али сваког тренутка ти напори су врло видљиви. Ми не само да смо видели нове фабрике већ се и старе претварају у нове, као што је и ваша фабрика. Према томе жртве које су дате нису узалудне. Друга ствар која нас је импресионирала у Вашој земљи јесте директно учешће радника у управљању фабрикама. Ако бих рекао о Вашим људима у овој фабрици, могу рећи да ме је изненадио елан који ми досад нисмо видели. Овим не мислим да умањим значај оних фабрика које сам видео али организацију посла коју смо срели овде свакако захтева да се истакне. Верујем да је све ово резултат традиције и политичке свести радничке класе Ваше
де на повезивању напредних људи и народа са партијом. Одржан је састанак са опанчарима у кући Бошка Илића. То је било почетком јула месеца. Био је присутан друг Петар Стамболић. На састанак су дошли: Веља Ђаковац, Драги Аранђеловић, Станко Јовнчић, Драдутин Петровић, Драгољуб Стојановић, Драгиша Цанковић, и Бошко Илић. Речено је на овом састанку, да треба да отпочну припреме за стварање одреда. Договорили су се шта све треба од материјала и опреме сакупљати. Друг Петар Стамболић се био заинтересовао за једног човека који би био задужен по војној линији. Предложен је био Јаков Теодосијевић студент технике из Поповца. Обавештен од Михаила Илића - Куље, да га
у стану Цанковића чека један друг, Јаков Теодосијевић је дошао и упознао се са Петром Стамболићем. Друг Стамболић је мислио да Теодосијевића задужи по војној линији пошто познаје села, али му је он рекао да је стално неспособан за војску. Друг Стамболић се изненадио и ставио му у задатак да нађе неког другог, који he имати војничког искуства. Састанци у Параћину одржавали су се код Миливоја Јоцића, који је у ово време био болестан. Друг Петар Стамболић је врло често одлазио код њега. Почетком јула месеца ухапшен је Михаило Илић Куља од стране жандарма у граду и притворен у затвору Среског начелства. Он је имао један другарски
КРАТКЕ ВЕСТИ
ФАБРИКЕ
ИНТЕРВЈУ НАШЕГ УРЕДНИКА са генералним сећретаром Синдиката хемичара Италије
НЕУКУСНО И ПРИМНТИВНО Наш фабрички лист „Наше стакло“ несумњиво је освојио читалачку публику не само у предузећу него и у граду и стекао репутацију солидног листа који је својим радовима поспешавао извршење задатака пред којима се налази читав колектив, указивао на слабости и недостатке у предузећу, псзитивно утицао на јачање органа радничког управљања. Правилно информише Јавно мњење о догађаЈима. Једном речју, наш лист се до данас у пракси показао као веома позитиван фактор у предузећу. Свакако Је то заслуга другова који раде на њему. Међутим, у задњем броЈу лист је показао известан недостатак и то у чланку на насловноЈ страни, у коме чланкописац (руководиоц градске омладинске организациЈе), описује боравак једног од најистакнутијих руководилаца наше земље у Параћину на Један веома неукусаи и примитиван начин, тако д’а је чланак промашио своју сврху Потпуно схватамо да је чланкописац искрено желео да напише што топлиЈи и срдачнији чланак о човеку кога сви ми у нашој републици Србији много ценимо и волемо, али му се мора ставити примедба на термине које је употребио, као што је онај „Чика Пера* који не само да не одговара, него и оставља веома неукусан и неозбиљан утисак. Моралну одговорност за овакво неозбиљно схватање писања чланка свакако поред чланко писца сноси и одговорни уредник, који је морао да изврши (уз сагласност чланкописца) коректуру. Свима нама у фабрици а нарочито политичким руководиоцима Је жеља да наш лист не само очува стечену репутацију већ да јача свој квалитет и да игра значајну улогу, коЈа му је намењена. Искрено желимо да чланкописац поменутог чланка и одговорни уредник схвате оправданост наших примедби и одговорност која им је поверена а верујемо да оваквих неукусних термина нећемо више читати на страницама нашег листа. Љ. С.
СРПСКЕ
земље“, завршио је генерални секретар Синдиката хемичара Италије друг Луцијано Лана,
ПОЧЕЛА Ј,Е ПРОИЗВОДЊА ЦЕВИ И ЦЕВЧИЦА Пећ и машина MFurman i Ladure“ за цеви и цевчице, биле су у погону више месеци после добијања из Француске. Стална борба на освајању овог производа коначно је уродила плодом па су производи потекли. Али извесне конструктивне грешке од стране фирме, онемогућавале су пун капацитет производње. Зато су наши стручња- у ремонт и за неколико меци фабрике, после детаљ- сеци успели да многе делоних испитивања ставили пећ ве дотерају у ред, уграде
нове, и данас се можемо надати већој производњи и бољем квалигету.
wiiiiiiiiiHiiiiiiiiiHifliiiiiiiaB
ПР0ИЗВ0 ДЊА И ПРО ДА ЈА У ЦЕНТРУ ИАШЕ ПАЖЊЕ (Наставак са друге стране)
већи произвођачи и амбалажног стакла које можемо да извозимо. Одговарајућа обрада тржишта у том смислу учиниће наш извоз успешнијим.
Контрола квалмтета
показала је до данас добре резудтате. Међутим, с обзиром на појачану конкуренцију у стакларству и захтеву тржишта, контрола квалитета мораће нужно да појача свој критеријум, како би стечени реноме који ужива наша фирма не само одржали него и још више подигли.
ПЕТАР СТАМБОЛИЋ претседник Народне скупштине Србије
договор са РадеНиколићемПикулом, да ако неко од њих буде ухапшен, да ће они учинити све да један
Период који је прошао оставља за собом све позитивне и негативне појаве манифестоване у дејству објективних и субјективних
фактора. На нама је да стечено искуство и наше снаге употребимо за унапређење производње и продаје нашег стакла.
БИОСКОПСКИ РЕПЕРТОАР У СЛЕДЕЋИХ ПЕТНАЕСТ ДАНА
„оДАДРАН66 28 VI — 1 VII
Велика награда о 5 VII - 8 VII
Шолаја
другог избаве. Пикула је почео интензивно да ради на организовању бекства Куље. То се догодило између 10 и 20 јула. Пикула се довукао до бодљикавих жица и дао Куљи знак. Пикула се после бекства Куљиног из загвора, повукао у илегалностУ ово време пада и долазак другарице Живке Дамњановић из Ћ у п р и ј е на рад по линији партије. Она је у Ћуприји и сувише била позната. Средином јула у Параћњ ну је формирана партиска ћелија. Секретар је постала Живка Дамњановић, а чланови су постали Драгиша Цанковић, Стеван Илиџић бравар, Бошко Илић и Света шнајдер. Ова партиска ћелија одржала је свега два до три састанка и обично их држала са млађим дру-
„АВАЛА“ о 4 VII - 8 VII
Мушкарци су увек такви
говима. Интересовала се где има оружја, где има војске и вршила припреме за одред. Састанак Окружнот комитета у Јагидини, био је почетком јула. Овај састанак је одржан у једној приватној кући поред пијаце. На састанку су били чланови партије из Јагодине, Параћина, Ћуприје, левачког и темнићког среза. То je био шири састанак и претресан је како рад партије, тако и ситуација у градовима и јачање скојевске организације. На састанку поред осталих били су Куља, Јоца Милосављевић, Никчевић, Максић, Жцрадин Јанковић, Живка Дамњановић, Новаковић, и Илија Тимчић из Ћуприје. Донете су одлуке да се активно ради на припремању устанка, да се прикупља материјал, да се организују базе и друго. Страна3
ИИСТ
ЗДРАВЉЕ и ФИЗИЧКА КУЛТУРА
РАДНОГ
СРПСКВ
ФАБРИКВЈСТАК!^
СТОНИ ТЕНИС
Куп Н.Р. Србије
БОРАЦ—ПАРАЋИН КВАЛИФИКОВАО СЕ ЗА ДАЉА ТАКМИЧЕЊА
Руди Ванек
У оквиру првенства по купсистему за „КупНР Србије" са територије Среза Свето(Наставак из прошлог броја) зарево, пријавило се свега Исхрана, лоши станбени 7 екипа, а од тих 7 екипа услови, организација рада, дошле су на одигравање свенепросвећеност, наследни га 4 екипе. фактори алкохол и никотин Жреб је одлучио да „Бориграју значајну улогу. Али, поред ових, све више почињу чева 1“ екипа игра са „Будејствовати фактори који се дућност 11“ а Борчева II ејављају као последице на- кипа са „Будућност 1“ из глих промена у производном Ћуприје. У првим сутретима раду и начину живота да- „Борац 1“ и „Будућност Т“ лако су савладали своје пронашњег човека. Све интензивнија механи- тивнике. РЕЗУЛТАТИ; зација производног рада увођењем најразноврснијих маБорац I — (Параћин) — шина у процесу производ- Будућност II (Ћуприја) 5:1 ње и у свакодневном живоБудућност I — (Ћуприја) * ту — постепено лишава чо- Борац II— (Параћин) 5:0 века физичких утицаја који За наслов првака среза, су хиљадама година обезбеводила се борба између Буђивали његов развитак и опдућност 1 из Ћуприје и Борстанак. То су: сунчева свеца I из Параћина, мада је у тлост, чист ваздух, издашно овом сусрету екипа „Борца“ и разноврсно телесно креI важила за фаворита, ипак тање. Зато неће бити препостојале су неке бојазности, терано ако кажемо да je главни узрочник хроничних пошто је Будућност I добила новог играча Сабављевии дегенеративних обољења ћа, бившег члана „Графичасавременог човека недоста- ра“ из Загреба, који је учетак свестраног кретања и ствовао и на светском прпретерана урбанизација ње- венству у Лондону. Бојаговог живота која све више зност је постојала из тих ускраћује додир човека с разлога што се сматрало да природним факторима, који ће члан „Будућности 1“ Саједино могу очеличити ње~ бављевић добити све три гов организам. Нажалост, партије против Борчевих иови фактори данас све више грача, а остала два играча угрожавају здравље људи Будућности (који нису за а са повећањем продуктив- потцењивање) добију по јености рада и материјалних дну партију, што би било добара њихов утицај неће довољно да елиминншу Борсе смањити, него ће, напро- ца I из даљег такмичења. тив, постати јачи, Код стања 2:0 за Борца Процес избацивања људ- I, Сабављевић је савладао у ске машине из производње првој партији Борчевог ипретставља бесумње огро- грача Миљковића са 2:0, те ман напредак за човечанство. је смањио резултат на 2:1. Електрични и други извори У четвртом сусрету Стамененергије (данас и атомске) ковић је повисио резултат за неколико хиљада пута на 3:1. У петој партији санадмашују релативну слабу стали се Сабављевић — Вамишићну снагу човека и на нек. Већ у пром сету видело тај начин убрзавају и олак- се да ће овај сусрет бити шавају стварање материјал- најзанимљивији, јер се водиних добара потребних за ла оштра борба за сваки поживот. Али удаљавањем чо- ен. Први сет добио је Са векових мишића из произ- бављевић са 21 ; 19. Други водног рада нестаје и она сет добио је Ванек врло ларазноврсна, често врло интензивна физичка активност која је човеку раније обезВОДОРАВНО: беђивала биолошки опстанак 1) Разбацам, растурим, 7) Широк, и развитак. просторан, 12) Боја, 14) Аутоно**
ко са 21:9, У трећем одлучујућем сету оба играча почели су врло опрезно, тако да ниједан у почетку није преузео воћство Сабављевић је преузео иницијативу и повео сет са 20:15. Ванек је био на сервису. Одлучио се да сервира „фрљке“ које су често ишле и на његову штету. Али на изненађење овог пута је добио све пет сервис лопте, тако да је изједначио резултат на 20:20. Онда су опет наизменично преузимали вођство са једним поеном разлике, тако све до резултата 25 ; 25. На сервис лопту Сабављевића Ванек је драјфовао и добио поен. И
последњи његов сервис „фрљок“ Сабављевић није могао да врати, тако да је Ванек добио меч са 2; 1 и победа „Борца* није долазила више у питање. Сусрет се завршио са 5 :1 у корист „Борца 1“ из Параћина. За екипу „Борца“ наступили су играчи: Стаменковић, Ванек и Миљковић, а за екипу „Будућности” из Ћуприје: Сабављевић, Јаћимовић и Комад. Следећи противник „Борца 1“ у Купу НРС, жреб ће одлучити, а највероватнији су претставници: Ниша, Лесковца, Кпаљева, Крушевца и Смедерева.
ОДГОВОРИ
Еде Залетла СТАКЛАРСКОГ МАЈСТОРА
НА ПИТАЊЕ РЕДАКЦИЈЕ O ЊЕГОВОМ ДОСАДАШЊЕМ ЖИВОТУ И РАДУ У ФАБРИЦИ Радим од своје 10 године. У Параћину сам почео 1922 године. У оно време било је тешко наћи радника да носи на шипку или држи калуп а без њих знате и сами да се не може. Тако је сваки стакларски мајстор био принуђен да свога сина узме за носача или да му држи калуп па хтео то или не, без обзира на године старости. Како сам се осећао то ja знам. Устајати сваког дана у 3,30 часова то је било у прво време најтеже. Сваког дана ми је ишла крв на нос од сумпора и несагоривог гаса, јер тада нису постајале аутоматске хладњаче већ су биле такве као на лончаној пећи II. Нико није водио рачуна о томе да сам још дете и никаква законска заштита за нас децу није постојала.
Систем рада био је много тежи него сада и то физички и стручно. Ми носачи и калупари радили смо дво~ струко ако није и више од данашњих. Ондашњи систем је захтевао од стаклара много више знања него данас (требало би да буде то и данас) јер се није радило серијски а ко је био мајстор тај је био универзалан. У оно време није било машина (код нас је била само једна ручна преса) и тражио се апсолутно прецизан рад. Могу слободно да кажем да ми данас немамо 10 људи који би могли да одговоре на дужност мајстора оног доба. Зашто то да су у свему били бољи него данас. Моје мишљење били су пролетери. Нису стајали са једном ногом у фабрици а с другом на њиви. Сваки је
Укрштене речи
мна покрајина (скр.), 15) Четрдесет (руски), 16) Истурени део оба~ ле 17) Рудник у Босни, 19) Место Y Србији, 20) Крајна земљина та~ чка, 21) Мера за хартију, 22) Име преминулог Турског Претседника, 23) Домаћа животиња, 24) Помоћ лекара, 25 Кухињска посуда, 26) Сечен, 27) Два слова, 28) Пољска буба, 29) Свеза, 30) Влакно, 31) Место у Истри, 32) Птица штето^ чина (множ.) 33) Врста тканине, 34) Примитивно превозно средс** тво, 35) Одјек часовника, 36) Град у Француској, 37) Исувише мали, 38) Предлог (немачки).
НАСТАВИЋЕ СЕ
ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ (Р. Кнежевић)
Мат у два потеза Решење: '9^ —
КОНВКТИВА
(t
УСПРАВНО: 1) Ошурен, 2) Јединица електр. отпора, 3) Фудбалер „Партизана", 4) Коњ, 5) Звање владара, 6) Би« љна течност, 10) Два слова, 11)
Каваљер (словеначки), 12) Корен купуса, 13) Један океан, 14) Ста~ нује сам, 16) Розалијин, 18) Речна животиња, 19) Брдо крај Ниша, 20) Виђена, 22) Вајар, 23) Два сло-
ва, 23) Буздован, 26) Гладак, 28) Посипај, 29) Мушко име (теп.), 31) Ловачки пас, 32) Фудбалски израз, 33) Треће и прво слово азбуке, 34) Као (пров.).
|тежио да се што више ус: 'врши у свему што се напк заната тиче. Замериће ми с можда, да се мање производ! ло. То је тачно, али је ti чно и то да је скоро се остало што је израђено. Hi шта ми немамо од тога шт од 1000 комада чаша ст< ловатих долази у магац^ једва 500 комада. У оно вр< ме било је потребно да р, дим 2 године па да пост, нем „банкар* а данас за дг године постаје се помоћш и мајстор. Па разуме се j такав мајстор не може i одговара ни искуством i праксом. Узрок у mhotoiv лежи у слабој дисциплие ученика и осталих. На ni штовању старијег а нарочз то мајстора, за нас тадан шегрте био је мајстор cbi тиња и ако су нас немил! це тукли. Ако ја као ма стор хоћу неког да испр, вим и покажем како тре( 'да се уради постао сам ć њега непријатељ. Морам ; признам да има и изузетак Свакоме je познато да с стаклари (осим графичар, били једни од најбоље пл ћених радника у Југослав! ји. Обично се каже имал су привилегије. Привилеги од једног послодавца кој хоће просто да те исцед нико није могао да очекуј н та реч вређа али је тача следеће. Били смо орган! зовани у нашој синдикалнс организацији УРС. Преко њ смо водили преговоре па тешке штрајкове. После ослобођења нас ј мало остало у фабрици. 3 неке артикле као што с столовате чаше једва см саставили једно радилиши Сизуација на тржишту с сасвим изменила. Прешло с на серијску производњу. С бучавати младе раднике ш је било лако, али упорнш радом с обзиром на врем трајања исте имамо прилв чан број добрих радник! Да имамо многих који уме ју да раде само један и дв артикла (то говорим за он који раде на лулама) hkcmi криви ни ми мојстори а н они јер тако је захтевал ситуација после рата. Сматрам за највећу гре шку што се дозволнло д су нам одузели стакларск; школу. Имамо само неколи ко учемика те школе. Данас су ми као помоћ ници добри али за даље о слабо интересују јер сма трају да су све научили. На питање како се ocehai после толиких година про ведених на раду могу да ка жем добро. Што се тиче питања је сам ли задовољан квалите том израде производа кој производи моје радилиште: Одговарам са не. Јер уоп ште узев плате нас ста клара гледане су кроз нор му а то иде на успех квали тета.
Штампа Графичко предузеће „Вук Караџић" — Параћин. улица М. Горког 9 Телефон бр. 50.
Залетеп Еда стаклареки мајстој
Data Loading...